ИСТОРИЈА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА ПАМБУКОВИЦА

Istorijat kluba

Према казивањима, клуб је основан 1949. године. Од тих послератних година омладина Памбуковице све се више интересује за фудбал. У то време, утакмице између сеоских тимова биле су организоване на импровизованим теренима, погодним пространим ливадама за фудбал или слободним површинама. Једна од најчешћих локација за одржавање у послеретном периоду била је где се налази данашња школа, Стојана Моловић пашњак, а касније 1970-их рушењем циглане је на тој локацији направљено фудбалско игралиште, 1980-их пресељено у непосредној близини тадашње економије.

Познато је да су прву праву фудбалску лопту у Памбуковицу донели браћа Станко и Радиша Танасић,.да је Земљорадничка задруга Памбуковица купила прве копачке, штуцне и дресове зелене боје са белом крагном, на којима је бројеве написао тадашњи учитељ Лаза Станојчић.

Период после II светског рата, кад је у питању фудбал, време је великог ентузијазма и фудбалске страсти. Управо је то и време кад фудбал постаје „најлепша споредна ствар на свету“. ФК Памбуковица коначно 1951. године добија своје данашње име, и та се година памти као једна од преломних у развоју Клуба. После пар година лутања и неизвесности, ФК Памбуковица коначно добија своје игралиште. У центру села, у склопу школског дворишта до самог пута Памбуковица – Радуша . Ту се сместило тадашње игралиште за успехе и поразе. Место за облачење играча у дресове је било у згради тадашње општине Памбуковица, садашње Месне канцеларије Памбуковица.

Од 1954. године Клуб се званично такмичи у оквиру тадашњег КУП тачмишења. Oд те године Клуб почиње да функционише организованије. Радиша Танасић је био главни светник око састављања тима за утакмице. 

Ту прву генерацију фудбалера чинили су младићи рођени неколико година пре рата, којима је фудбал делом донео оно што су за време рата изгубили: радост игре и заборављену младост. Њихову игру карактерисала је изузетно изражена посвећеност и страст. Успомена на њих сачувана је помињући их у честим разговорима у садшњим клубским просторијама преко старих заљубљеника у фудбал Богосава Васиљевић, Маринка Нинковић, Владана Пошарац, Алимпија Лукић Драгомира Драге Лукић, Влајка Ераковић. Прве званичне утакмице после регистрације одиграна је са Докмиром, Трлићом, Брезовицом, Кожуаром, Бањанима, Туларима и осталим сеоским клубовима. Биле су то куп-утакмице игране по великом блату.. Састав је био следећи: Јордан Нинковић, Јоца Глишић, Алимпије Лукић и Богосав Васиљевић,Живорад Капетановић, Радиша Моловић, Драга Моловић, Андрија Ђорђевић, Драгислав Јовановић, Маринко Нинковић, Перица Гавриловић, Желимир Миловановић и браћа Станко и Радиша Танасић. 

Колико су ти младићи волели фудбал и колико су били посвећени тој игри говоре и речи да су палаћане дневница радницима под надницу да би мењали фудбалере док траје утакмица, само да би се појавили , одиграли утакмицу за Памбуковицу и победили противника. Утакмице су се играле већином, сваког верског празника, а првенствене и КУП утакмице недељом у 15.00 часова. Присећају се мештани са ду фудбалери бежали са својих породичних весеља да би одиграли утакмицу. 

У овим пионирским временима, док су у раштрканом селу Памбуковица састајали на игралишту које било окружено њивама, посебан обичај био је да се победе прослављају окупљањем испред сеоске продабнице у центру села, описано у једној речју, „Знала се прославити свака победа“. 

Друга генерација фудбалера почиње да игра 70-их и 80-их година. То су младићи рођени у послератним данима или непосредно после рата, који су свој таленат испољили већ у школском дворишту или у чувеном Стојановом пашњаку у Памбуковици.

Та генерација фудбалера ФК Памбуковица је једна од незаборавних која је остављала своје срце на терену. У тој генерацији 1970-их и 80-их година играли су Петровић Милоје, Васиљевић Зоран, Васиљевић Драга, Балиновац Лазар, Нинковић Петар, Жујовић Веран, браћа Радојчић Влада и Буда, Милијашевић Драган Џане, Нинковић Мића, Станојловић Предраг, Станојичић Мића, Ђукић Зоран, Пошарац Зоран, Пошарац Новак, Капетановић Милош, Моловић Зоран,Пошарац Владани Станковић Србислав. Ашковић Милан зв. Гера је био тренер.. Као највећи помагач у набављању спортске опреме , дресова, лопти , голманске опреме па и до данас је остао такав ЛУКИЋ ДРАГОМИР – ДРАГА који се у тим годинама налазио на привременом раду у Шведској, али увек спреман да помогне и као главни организатор свих пријатељских утакмица које су носиле посебну чар одиграваних између два суседна села ПАМБУКОВИЦЕ И ТРЛИЋА. Незаборавне су прославе и трећа полуврмена после тих утакмица а резултат је увек био у другом плану. Било је ту неких фудбалера који су долазили у знак пријатљства са својим колегама и друговима зарад одигравања лепих утакмица попут Вељић Часлава, чувеног Пирића, Зингета, Ђелмаша, Пује, чувеног тренера Олује, Злаје Максимовић Мирка Нинковић и моногих других познатих фудбалских имена у Општини Уб.

Крајем 80-их године ступила је још једна генерација која је такође оставила траг у историји ФК Памбуковица, попут Илић Драгана, Петровић Бране, Лукић Милоја, Васиљевић Радише, Поповић Драгана, Митровић Милована- Миће Пунђиног, браће Петровић Милана и Зорана из Радуше, Николајевић Сретен – Сузија, Јеремић Драгоја и Драгана – Пићиног.

Крајем 80-их и почртком 90-их године највећи допринос у организовању фудбалских утакмица и такмичења у тадашњој Општинској лиги Уб дао је Матић Сретен– Председник месне канцеларије и општински радника , једног од највећег ентузијаста села Памбуковице који је у највећој мери допринео да се фудбалска игра одржи у тим 90-им годинама пуним политичких превирања и инфлације где је врло тешко било саставити и финансирати такмичење у лигама. Зато је потребно рећи да је МАТИЋ СРЕЈА личност из Памбуковице и легенда ФК Памбуковице која се никада неће заборавити. После изненадне смрти Бобан Кнежевић је преузео руководство клубом.

Генерацију коју су предводили Балиновац Бранко и Мирко, Балиновац Љубисав, Балиновац Александар, Балиновац Жељко, Маринковић Драгиша, Маринковић Радован, Капетановић Зоран, Јовановић Душко, Црногорчевић Радисав, Богдановић Слободан, Ђорђевић Горан, Васиљевић Милан – Зоцин,Стаменковић Александар- Шваба, Васић Дејан, такође је оставила леп траг и успомену на незаборавно дружење после утакмице испред продавнице и тада познатог клуба „Папагај“.

Крајем 90-их године после бомбардовања Републике Србије дошло је до мировања у спорту у нашем клубу ФК Памбуковица.

2003.године у Памбуковачки фудбал се укључио Аксентић Слободан – Бели, који је за све тадашње фудбалере купио копачке , лопте, и његов син Аксентић Аца  уз сву помоћ која је била потребна омогућили нашем Фудбалском клубу да несметано функционише и довођењем тада искусних фудбалера Петровић Дејан – Ћала и Микуле, наш клуб је прешао из најнижег ранга такмичења у 1.Општинску лигу.

2013.године Фудбалски клуб Памбуковица почиње да пише историју успеха под руководством Председника Пантелић Мирослава, потпредседника Лукић Драгомира, економа Јовановић Душка, Поповић Војислава, Ђукић Зорана и Балиновац Жељка. Радом са млађим категоријама и приоритетом игре са својим фудбалерима из места Памбуковице и Радуше дошло се до освајања прве позиције у Општинској лиги Уб, а нокон две године и до другог места у међуопштинској лиги Колубаре група Исток, што нас је одвело директним уласком у Колубарску окружну лигу, а самим тим и писање историје ФК Памбуковица јер у свом постојањеу од 1949 године то је први и једини пут да је наш клуб заиграо у том рангу такмичења. 

2019.године приликом прославе 70 година клуба организована је манифестација која је за незаборав, братимљење са ФК Скугрић из Републике Српске, Општина Модрича, где су одигране две утакмице ветерана и првог тима обе екипе и организована званична прослава која је била посећена од 19 делегација страних земаља као и присуство свих челника Општинског фудбалског савеза Уб, Колубарског Савеза и свих представника фудбалских клубова из Општине Уб и Лајковац.

Фудбалске Фамилије

Фамилија Ашковић Милан – Гера
Фамилија Балиновац имала је своје представнике готово од првих фудбалских почетака, па све до новијих дана. Лазар је био први1970-80-их година, 1990-их: Љубисав, Бранко, Лека, Мирко, Жељко, Р.Мирко, Милорад, 2000-их: Радован, Иван, Милан, Младен, Дејан.
Фамилија Васиљевић: Богосав, Зоран, Драга, Сретен, Радиша, Милан, Младен, Иван
Богдановић Сретен и Слободан
Бурић Милан
Фамилија Вукосављевић: Душан, Зоран
Галешевић Живорад – Гале
Гавриловић Перица, Драгивој, Милан (Гавра поштар), Лука
Фамилија Глишић: Јоца, Александар, Ивко, Милош,
Грујчић Обрен
Фамилија Ђорђевић: Андрија, Горан, Бранко, Жарко
Фамилија Ђукић: Микаило, Зоран, Милош,
Жујовић Веран
Илић Драган,
Фамилија Јовановић: Драгислав, Душко, Драган , Милан
Фамилија Капетановић: Живорад, Милош, Драган, Зоран, Милан
Костић Живота
Фамилија Лукић Алимпије, Милорад, Драга,Иванко, Милоје
Фамилија Маринковић Драгиша, Радован, Александар
Матић Небојша и Немања
Милијашевић Драган, Зоран
Миловановић Желимир, Драган
Фамилија Моловић Боћа, Драгисав, Раша, Кижа, Зоран, Слободан, Марко
Фамилија Нинковић Јордан, Маринко, Пера, Мића,Никола, Младен, Иван
Павловић Михаило
Петровић Милоје, Радован, Ненад
Поповић Ратко Ненад, Драган и Душан
Фамилија Пошарац: Жика, Миљко, Владан, Злаја, Зоран, Новак, Милан, Милоје
Радојчић Влада и Будимир и браћа Радојчић из Радуше
Ранковић Радован, Александар
Станојловић Предраг и Срба
Станојчић Мића
Фамилија Танасић Станко и Радиша
Црногорчевић Томислав, Милета и Радисав