O nama
Услед великог интересовања обавештавамо вас да посету Музеју фудбалу Уб можете заказати на број телефона 062/48-84-48.
Pitanje iz ukrštenih reči, o varošici sa dva slova u imenu, koje se odnosi na Ub, pre bi moglo da glasi ovako: Mesto u Srbiji, iz kojeg je poteklo čak pet fudbalskih reprezentativaca, vrhunskih igrača – Dragan Džajić, Dušan Savić,Ratko Čolić, Nemanja Matić i Radosav Petrović.
Ub je poseban na mnogo načina i Ubljani ga obožavaju i ponose se svojim gradom gde god se nalaze. Ovim jedinstvenim muzejom, predsednik opštine Ub, Darko Glišić, sa svojim saradnicinma i građanima Uba, želi da izrazi zahvalnost fudbalskim velikanima koji su proslavili ime ovog grada.
Još jedan ubljanin, istoričar, dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, veli da je ubski duh iznedrio velikane od filozofije do politike, od glume do medicine, od dramaturgije do pesništva, od brazilske „Marakane“ i Hajberija do Teatra snova. – Ne može biti da je Ub mali, a toliko ima velikana – kaže Perišić. – Tako se zahvaljujući Draganu Džajiću za Ub saznalo na svim meridijanima i paralelama, a imenom Dušana Savića osvežavano je pamćenje na naš grad, tako se danas zahvaljujući Nemanji Matiću u svetu pronosi naziv čudesnog mesta, iz kog dolaze fudbalski velikani. Čitavu jednu epohu Dragan Džajić gospodario je svetskim fudbalskim pozornicama. Nekada je Džajić pobeđivao najveće i najjače i dokazivao nešto što je više i vrednije od fudbala, da mali narodi ne treba da imaju osećaj manje vrednosti u odnosu na mnogobrojnije, moćnije, bogatije nacije. Danas tu vertikalu nastavljaju Nemanja Matić i Radosav Petrović. Svi oni Ub su u svom uspinjanju ka slavi povukli sa sobom. Ub ima svoje ljude koji su građani sveta. Podseća Perišić na vremena Džajića, kada se živelo skromno, uz radio-aparat sanjala lepa budućnost, a zbog fudbalskih utakmica iščekivala nedelja… Na Ubu, svi su, od dece do najstarijih, Džaju oslovljavali sa – ti. Takvu bliskost sa Ubom danas ima Nemanja Matić, na čiji predlog ubski stadion nosi ime Dragana Džajića. – Srećni smo što smo zemljaci Dragana Džajića, njegovi savremenici, što ga poznajemo, ponosimo se time što je on odavde – kaže Darko Glišić, predsednik Opštine Ub. – Nemanja Matić pokazuje da je njegovo srce veće i od Uba i od čitave Srbije. Gde god na svetu da se nalazi, seća se Uba, sredine iz koje je potekao. Nemanja, jedan od najboljih svetskih fudbalera, ponos srpskog fudbala, osvajao je i osvajaće još mnogo trofeja, ali ono što ga čini i činiće ga velikim i najvećim, to je njegovo vaspitanje i ljubav prema svojoj sredini. Fudbal je afirmisao Ub, učinio ga poznatim, velikim.
Loptački klub Tamnava, osnovan je 1920. godine, a nepune dve decenije kasnije, dobio je sadašnji naziv Jedinstvo. Klub je pre izvesnog vremena preuzeo Nemanja Matić, finansirao je i rekonstrukciju stadiona, koji je septembra 1976. godine otvoren gostovanjem Crvene zvezde.
Ubljani su na poseban način vezani za fudbal i Jedinstvo. U tu vezanost i specifičnu psihologiju ubske čaršije najbolje je pronikao i najbrže je shvatio Mile Krčevinac, živeći na Ubu prvih posleratnih dana. Svakom novopridošlom Ubljaninu govorio je i savetovao ga: „na Ubu postoje samo dve svetinje, Komitet i Jedinstvo, držitese fudbalera“.
Mala varošica, do skora više nego skromnih uslova za rad, dala je mnogo srpskom, jugoslovenskom, evropskom i svetskom fudbalu. Najbolje levo krilo sveta, najbolji fudbaler Jugoslavije svih vremena, prvak Evrope i Sveta, kao sportski direktor – Dragan Džajić, po ubski Firi, prvi je i najveći biser ubske fudbalske čaršije. Pa onda redom, od Ratka Čolića, Dušana Savića, Raće Petrovića, pa sve do vedete Mančestera najboljeg fudbalera Srbije za 2014. I 2015. godinu, Nemanje Matića. Prvi reprezentativac Jedinstva bio je Slavko Zagorac. Igrao je za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije od 1932. do 1938. Pored njih bilo je još igrača ubskog Jedinstva koji su igrali za reprezentaciju Srbije, a to su Nenad Kovačević, Dušan Basta, Boško Janković, Marko Perović, Aleksandar Luković, Dragan Mrđa i Veseljko Trivunović koji su ostvarili zavidne internacionalne karijere.
Prvi put je fudbalska lopta, „lederka“ zaskakutala „na Vujaninoj livadi“ kraj Ubače na Preobraženje Gospodnje 1920-e. U zeleno-crnim dresovima odigrali su prvu utakmicu fudbaleri SK Tamnave. Prvi predsednik bio je Čeda Đorđević Lojda, ovdašnji finasijski činovnik, koji je i doneo „lederku“ na Ub. Od tada pa do današnjih dana, na Ubu je egzistiralo, ili pokušalo da bitiše, više klubova: Omladina, Trgovački, Sloboda, Građanski, Radnički, Jedinstvo, Obilić, Radnik, Zimpa.
